BIOLOŠKA INFRASTRUKTURA
· DC
Arhitektura nije cilj. Ona je privremeni i prilagodljivi nosač živog procesa.
PROCESS → FUNCTION → FORM
Ne biramo formu pa tražimo posao za nju. Mesto prvo definiše potrebu; infrastruktura odgovara minimalnom potrebnom formom.
BIOLOŠKA INFRASTRUKTURA
Kada arhitektura postane organ pejzaža
Ne gradimo objekat u prirodi.
Gradimo kapacitet kroz koji priroda može da radi.
Klasična infrastruktura uglavnom počinje unapred definisanom formom.
Projektujemo zgradu.
Odredimo njenu veličinu.
Dovedemo materijal.
Izgradimo je.
Zatim pokušavamo da je uklopimo u mesto.
Humanika obrće redosled.
Prvo pitamo:
Šta je ovom mestu potrebno da bi moglo da nastavi da se obnavlja?
Tek onda nastaje forma.
ČVOR NIJE ZGRADA
Prvi Humanika čvor može izgledati kao mala geodezijska ili fullerene-inspired struktura, ali njegova geometrija nije njegov identitet.
Njegov identitet je funkcija.
Jedan čvor može sadržati:
rasadnik · vodu · propagaciju · mikologiju · semensku bazu · merenje · alat · radni prostor
Na drugom mestu raspored može biti drugačiji.
Nema razloga da svaka lokacija dobije isti objekat samo zato što smo jednom napravili dobar nacrt.
Forma prati metabolizam mesta.
KUPOLA = ĆELIJA
Jedan modul posmatramo kao ćeliju.
Ne kao završenu građevinu.
Ako je potreban rasadnik, nastaje ćelija za rasadnik.
Ako je potreban sistem za vodu, dodaje se vodena ćelija.
Ako mikologija postane važna za obnovu zemljišta, priključuje se odgovarajući prostor.
Ako lokalna zajednica počne sama da proizvodi sadni materijal, može nastati nova propagaciona ćelija.
Zato jedan čvor ne mora izgledati kao izolovana kupola.
Može postati kolonija međusobno povezanih modula.
Kao mehurići sapunice.
Kao ćelije tkiva.‚‚‚‚‚‚-+đđžžđ0
Kao sistem koji raste tamo gde se pojavi potreba.
GROZD = TKIVO
U prirodi kompleksnost retko nastaje tako što se odmah izgradi ogromna završena struktura.
Raste se dodavanjem sposobnosti.
Ćelija po ćelija.
Funkcija po funkcija.
Odnos po odnos.
Isti princip možemo koristiti i ovde.
Grow by adding capacity — not by rebuilding the whole.
Ako postojeći čvor može da radi svoj posao, ne rušimo ga da bismo napravili „verziju 2“.
Dodajemo ono što nedostaje.
Nova ćelija može da se spoji sa strane gde teren to dozvoljava.
Druga može biti udaljena nekoliko metara i povezana stazom, vodom ili energetskom infrastrukturom.
Treća možda uopšte nije građevina nego zasenjeni rasadnik, rezervoar, močvarna zona ili prostor za kompostiranje.
Arhitektura zato ne diktira pejzažu geometriju.
Pejzaž pregovara sa arhitekturom.
INFRASTRUKTURA KOJA MOŽE DA MENJA OBLIK
To je važna razlika između ove ideje i klasičnog „eko objekta“.
Nije dovoljno napraviti kupolu, staviti nekoliko solarnih panela i nazvati je održivom.
Biološka infrastruktura mora biti sposobna da menja svoju konfiguraciju kada se promeni posao koji obavlja.
U početku lokaciji možda najviše treba:
voda
→ stabilizacija zemljišta
→ sadni materijal.
Nekoliko godina kasnije potrebe mogu biti potpuno drugačije:
praćenje biodiverziteta
→ prerada biomase
→ edukacija
→ semenska baza
→ podrška novoj lokaciji.
Ako infrastruktura ne može da prihvati tu promenu, ona postaje teret.
Ako može, postaje deo razvoja sistema.
NIJE KOMPLEKS. TO JE KOLONIJA.
Ovo menja i način na koji razmišljamo o veličini.
Humanika čvor ne treba da pobedi pejzaž svojom monumentalnošću.
Treba gotovo da nestane u njemu.
Mali objekti.
Niski volumeni.
Lokalni materijali gde god imaju smisla.
Biljke između modula.
Voda koja prolazi kroz sistem.
Teren koji određuje pravac širenja.
Vremenom granica između „infrastrukture“ i „obnovljenog pejzaža“ postaje manje očigledna.
To je dobro.
Jer cilj nikada nije bio da ostavimo arhitektonski spomenik projektu.
Cilj je da ostavimo sposobnost.
ČVOR MORA DA OSTAVI VIŠE NEGO ŠTO JE ZATEKAO
Dobar čvor ne proizvodi samo obnovljeno zemljište.
On ostavlja:
više biljaka za dalje razmnožavanje
više lokalnog znanja
bolje razumevanje vode
podatke o terenu
materijal za sledeću intervenciju
alat
iskustvo
ljude koji znaju kako proces funkcioniše.
To znači da sledeći čvor ne mora počinjati od nule.
Prvi proizvodi deo kapaciteta za drugi.
Drugi može pomoći trećem.
Tada više nemamo niz izolovanih projekata.
Imamo mrežu lokalnih sistema koji uče jedni od drugih.
ARHITEKTURA KAO ORGAN
Možda je zato „zgrada“ pogrešna reč.
Organ je bolja.
Organ postoji zato što nešto radi unutar većeg živog sistema.
Ne pokušava da bude sam sebi svrha.
Humanika čvor je zato najbolje posmatrati kao organ pejzaža:
prima resurse,
transformiše ih,
pomaže obnovi,
prenosi informacije,
stvara novi kapacitet
i menja se zajedno sa sistemom kome pripada.
RASTI DODAVANJEM KAPACITETA
Ne treba nam još jedan model gde prirodu prvo uklonimo da bismo napravili održivu zgradu, a zatim oko nje sadimo zelenilo.
Možemo krenuti obrnutim putem.
Prvo proces.
Zatim funkcija.
Zatim minimalna forma koja toj funkciji omogućava da traje.
A kada se pojavi nova potreba:
dodajemo novu ćeliju.
Ne gradimo konačnu sliku.
Gajimo infrastrukturu.
Continue through the field